Ako ste ovih dana prošli pored neke knjižare, velike su šanse da ste ugledali roditelje sa spiskovima u rukama, decu koja biraju sveske sa omiljenim junacima i police prepune rančeva, pernica i bojica. Negde između korpi punih školskog pribora i pitanja „Da li nam treba još nešto?“ polako postaje jasno da se raspust bliži kraju.
Polazak u školu uvek nosi posebno uzbuđenje. Za prvake je to početak sasvim novog poglavlja, dok se stariji učenici vraćaju poznatim hodnicima, drugarima i školskim obavezama. Roditelji, s druge strane, razmišljaju o buđenju na vreme, spremanju užine i povratku porodičnog rasporeda koji je tokom leta postao mnogo opušteniji.
Iako početak školske godine često povezujemo sa dugim spiskovima i užurbanim jutrima, priprema ne mora da izgleda kao trka sa vremenom. Uz nekoliko malih porodičnih rituala, povratak u klupe može da postane lep završetak raspusta i početak perioda kojem će se deca zaista radovati.
Ne čekajte poslednje veče da vratite školski ritam
Tokom raspusta sat kao da radi po nekim drugačijim pravilima. Večere se pomeraju, crtani filmovi i druženja traju duže, a jutarnje buđenje često zavisi od toga kada se dete samo naspava. Zbog toga prvi školski alarm ume da zvuči mnogo ozbiljnije nego što zaista jeste.
Umesto naglog povratka obavezama, pokušajte da nekoliko dana pre početka škole postepeno pomerate vreme odlaska na spavanje i jutarnjeg ustajanja. Ne mora sve odmah da bude savršeno. Dovoljno je da svakog dana legnete petnaestak minuta ranije, doručkujete približno u vreme kada će dete doručkovati tokom školske godine i polako vratite poznatu jutarnju rutinu.
Možete napraviti i malu porodičnu probu. Jednog jutra ustanite kao da je škola već počela, pripremite odeću, spakujte ranac i proverite koliko vam je vremena zaista potrebno da izađete iz kuće. Bez nervoze i požurivanja, otkrićete gde se najčešće gube dragoceni minuti. Možda pertle nisu vezane, sveska je ostala na stolu ili se flašica za vodu traži baš onda kada bi trebalo krenuti.
Cilj nije da poslednje dane raspusta pretvorite u vojničku vežbu, već da prvi školski dan ne počne rečenicom: „Požuri, zakasnićemo!“
Neka kupovina pribora postane mali porodični događaj
Za odrasle je kupovina školskog pribora još jedna stavka na spisku. Za decu, međutim, nova sveska, pernica ili olovka mogu da budu znak da počinje nešto važno. Zato im dozvolite da učestvuju u izboru, makar kada su u pitanju sitnice.
Napravite spisak zajedno i podelite zadatke. Dete može da proveri koje bojice još mogu da se koriste, da izabere nalepnice za sveske ili da odluči kako će organizovati pribor u pernici. Stariji školarci mogu sami da pregledaju šta im je ostalo od prošle godine i naprave listu onoga što im zaista nedostaje.
Kada se vratite kući, nemojte odmah ostaviti kese u uglu sobe. Pustite muziku, iznesite pribor na sto i zajedno upišite ime na sveske, složite knjige i pripremite sve za prvi dan. Uz nekoliko zalogaja omiljene poslastice, poput Medenjaka pomorandža, obično spremanje može lako da se pretvori u jedno od onih porodičnih popodneva kojih ćete se kasnije rado sećati.
Deci možda neće ostati u pamćenju koliko je koštala nova pernica, ali će pamtiti da su je birala sa vama i da je početak škole imao miris novih knjiga, medenjaka i zajedničkog uzbuđenja.
Pripremite kutak u kome će biti lakše početi
Radni sto tokom raspusta često postane mesto na kojem završavaju igračke, crteži, punjači i sve one sitnice koje nemaju svoje stalno mesto. Pred početak škole dobro je da ga zajedno ponovo pretvorite u kutak za učenje, ali bez potrebe da izgleda kao fotografija iz kataloga.
Važno je da dete zna gde stoje sveske, olovke i raspored časova, kao i da ima dovoljno prostora da uradi domaći zadatak. Mala kutija za pribor, čaša za olovke ili tabla sa rasporedom često su sasvim dovoljni da prostor deluje urednije i prijatnije.
Kada se vratite kući, nemojte odmah ostaviti kese u uglu sobe. Pustite muziku, iznesite pribor na sto i zajedno upišite ime na sveske, složite knjige i pripremite sve za prvi dan. Uz nekoliko zalogaja omiljene poslastice, poput Medenjaka pomorandža, obično spremanje može lako da se pretvori u jedno od onih porodičnih popodneva kojih ćete se kasnije rado sećati.
Dodajte i nešto što nema veze sa ocenama i obavezama. To može biti porodična fotografija, crtež, omiljena figurica ili poruka „Možeš ti to“ sakrivena između knjiga. Takvi detalji podsećaju dete da radni sto nije mesto pritiska, već prostor u kojem će učiti, grešiti, pokušavati ponovo i svakog dana otkrivati nešto novo.
Školska torba krije više od knjiga
Priprema ranca veče pre škole jedna je od onih malih navika koje mogu da sačuvaju celo jutro. Kada su knjige, sveske, oprema za fizičko, flašica vode i užina već spremni, ostaje više vremena za miran doručak i razgovor pre polaska.
Dobro je da dete, u skladu sa uzrastom, samo učestvuje u pakovanju. Mlađima možete čitati raspored i zajedno tražiti potrebne knjige, dok stariji učenici mogu sami napraviti kratku listu koju će proveravati pre spavanja. Tako ranac prestaje da bude još jedna roditeljska obaveza i postaje prvi mali korak ka samostalnosti.
Pored školskog pribora, u rancu može da se nađe i malo iznenađenje. Nekada će to biti poruka napisana na papiriću, a nekada omiljena poslastica za pauzu, poput Choco Max Milk ili SL Banže dessert. Nije poenta u velikom poklonu, već u osećaju da je neko mislio na njih dok su se spremala za još jedan školski dan.
Pored školskog pribora, u rancu može da se nađe i malo iznenađenje. Nekada će to biti poruka napisana na papiriću, a nekada omiljena poslastica za pauzu, poput Choco Max Milk ili SL Banže dessert. Nije poenta u velikom poklonu, već u osećaju da je neko mislio na njih dok su se spremala za još jedan školski dan.
Ne pitajte samo da li se raduju školi
Kada se približi septembar, odrasli često pitaju decu: „Da li jedva čekaš da kreneš u školu?“ Ipak, odgovor nije uvek jednostavan. Dete može istovremeno da se raduje drugarima i da brine zbog novog učitelja, da bude uzbuđeno zbog novih knjiga i tužno što se raspust završava.
Zato pokušajte sa malo drugačijim pitanjima. Pitajte ga čemu se najviše raduje, šta mu je nedostajalo tokom leta i postoji li nešto zbog čega je zabrinuto. Saslušajte odgovor bez brzog uveravanja da „nema razloga za strah“. Ono što odraslima deluje kao sitnica, detetu može biti važan deo prvog školskog dana.
Posebnu pažnju posvetite prvacima. Prošetajte zajedno do škole, pokažite im ulaz i dvorište, objasnite ko će ih dočekati i gde ćete vi čekati nakon nastave. Kada nepoznato dobije jasne obrise, obično postaje mnogo manje strašno.
Prvi školski dan ne mora da bude savršen da bi bio poseban
Možda ćete tog jutra ipak nekoliko puta proveriti da li je sve spakovano. Možda će dete u poslednjem trenutku odlučiti da ne želi majicu koju je prethodno samo izabralo, a porodična fotografija ispred škole neće ispasti onako kako ste zamislili. Sve je to deo početka.
Umesto da jurite savršeno jutro, pokušajte da sačuvate osećaj tog dana. Napravite omiljeni doručak, ostavite dovoljno vremena za zagrljaj i dogovorite mali ritual nakon nastave. To može biti šetnja, odlazak na sladoled ili zajedničko prepričavanje prvog dana uz poslasticu kod kuće.
Na kraju, priprema za školu nije samo kupovina knjiga i vraćanje alarma na rano jutro. To je prilika da detetu pokažete da novi počeci ne moraju da budu strašni, da se velike promene lakše dočekuju uz poznate porodične rituale i da će, bez obzira na raspored, domaće zadatke i ocene, kod kuće uvek imati mesto za predah.
Jer najlepši početak školske godine nije onaj u kojem ništa nije zaboravljeno. To je onaj u kojem dete iz kuće izlazi znajući da verujete u njega čak i ako je omiljena olovka ostala na stolu.
