Lisnato testo je jedan od najvećih izuma kulinastva, zahvaljujući kome danas imamo toliko vrsta peciva u kojima uživamo. Ova vazdušasta i puterasta peciva su jedan od najboljih proizvoda od testa i mogu se koristiti u mnogo različitih oblika i sa mnogo punjenja, slatkih i slanih – žu-žu kockice, paštete, krosani, pogačice, pužići, buhtle, rolnice, trouglovi, kiflice, pletenice, korpice, ružice… može se nabrajati beskrajno…
Šta je lisnato testo?
Lisnato testo je nežno i vazdušato testo od brašna, vode i putera, koje se sastoji od mnogo tankih naizmeničnih slojeva testa i masnoća. Ono se pravi specijalnom tehnikom „laminacije“, tako što se testo sa masnoćom razvlači oklagijom, savija i preklapa, zatim se ovaj proces valjanja i presavijanja ponavlja više puta, tako da se dobije stotine slojeva testa. Pri pečenju, vlaga iz masnoće i testa ispari, prouzrokujući da slojevi nabubre. Upravo je ova tehnika ono što lisnatom testu daje laganu, hrskavu i vazdušastu teksturu. Probajte sami, uzmite nežne i hrskave Swisslion Žu-Žu kockice i osetite kako se slasni zalogaji tope u ustima.
Odakle nam stiže lisnato testo?
Istorija datira poreklo ove vrste testa još u antičko doba, u vreme stare Grčke, pre tri hiljade godina. Tada se ono pravilo od tankih i hrskavih palačinki koje su se ređale jedna preko druge, sa tankim slojem maslinovog ulja između. Iz Grčke je ovaj specijalitet prenet u Rim, a zatim u Vizantiju, gde su ga brzo usvojili Arapi, šireći ga po svim zemljama koje su osvajali. Tako su već u 9. veku njegove prve verzije stigle i do Španije. Dva veka kasnije ovo testo je ponovo stiglo u Evropu, ovoga puta drugim rutama – krstaši su ga sa bliskog istoka doneli u Francusku, a Turci su ga tokom svojih osvajanja preneli u Austriju. Tokom svojih putovanja i širenja po raznim krajevima, tehnike pravljenja raznih verzija ovog testa su se tranformisale i prenosile usmeno vekovima.
Razvoj i prvi recepti
Prvi recept za pecivo od lisnatog testa pojavljuje se 1604. godine kada je objavljen „Ouverture de cuisine“, prvi kuvar koji kodifikuje visoku kuhinju, autora Lanselota de Castoa, glavnog kuvara tri prinčeva i biskupa od Liježa u Belgiji. Samo tri godine kasnije, prvi recepti se pojavljuju i u Španiji u kojoj je lisnato testo imalo široku upotrebu početkom 17. veka. U razmaku od svega nekoliko godina, glavni kuvari kralja Filipa II od Španije i Univerziteta u Salamanci objavljuju recepte peciva od lisnatog testa koje sadrži puter ili mast. U 17. veku pecivo sve više ulazi u modu i postaje centralni deo stola na banketima i gala večerama.
Ko je prvi napravio moderno lisnato testo?
Prilično je nejasno ko je pravi autor lisnatog testa u svom modernom obliku – laminiranog testa sa slojevima putera. Navodno ga je napravio francuski slikar i šegrt kuvara, Klod Loren Žele, oko 1645. godine, slučajno kada je pokušavao da napravi pecivo od putera za svog bolesnog oca kome je bila propisana dijeta. Drugi izvori ovaj pronalazak pripisuju kuvaru po imenu Feuillet, po čemu je testo dobilo svoje francusko ime – Pâte Feuilletée. Tehniku laminacije modernog lisnatog testa usavršili su Francuzi, ali su je usvojili pekari širom sveta. Sa mnogo regionalnih varijacija i uticaja koji su na njemu ostavili tragove, ovo testo je prešlo dalek put od svojih skromnih početaka do današnje slave.
Slasni i hrskavi zalogaji uz Swisslion
Pravljenje kvalitetnog lisnatog testa nije mali posao i zahteva puno umešnosti, truda i vremena. Kako bi vaše uživanje u nežnim, hrskavim i slasnim zalogajima ovog peciva bilo potpuno, Swisslion je za vas pripremio peciva od smrznutog lisnatog testa koje možete pripremiti u svom domu za kratko vreme.
